Fotograf iz Bangladeša piše predivne priče o životu ljudi u svojo državi i pravi prelijepe portrete o njima. Jedna posebna priča o ocu koji nije imao prilku da se školuje ali se svaki dan borio da zaradi novac da bi svojim kćerkama omogućio obrazovanje. Nikada nije smio reći djeci šta radi na poslu da se nebi stidile oca .
Kod kuće se nikad nije kupao kada je doalzio s posla nego bi to radio u javnim kupatilima. Bio je ponižavan pred ljudima ali nije obraćao pažnju na njihove komentare ali svaki dinar koji je zradio uložio bi u svoju djecu. Nikada sebi nije kupio ništa od odjeće umjesto toga kupovao bi njima knjige . Radio je kao čistač u svojoj firmi i kada se kćerka trebala prijaviti na koledž nije uspio skupiti novac za njen upis.
Na poslu bio je zabrinut i pokušavao je sakriti suze ,od kolega mu niko nije prišao. Kada su završili sa poslom prišle su mu kolege i dali mu po svoju dnevnicu. Sada kćerke završavaju fakultete i one mu ne dozvoljavaju da više radi. Sa svojom kćerkom ode do svojih kolega da ih nahrane jer ko ima takvu djecu ne može biti siromašan.
