Danas vam pišemo o tri najveća smrtna greha koja mogu učiniti post tokom Vaskršnjeg posta teškim ne samo za telo, već i za dušu. Smrtni greh je u pravoslavlju ozbiljan greh koji, prema učenju Crkve, vodi u večnu propast ako se ne pokaje. Tokom postova, uključujući Vaskršnji post, vernici se trude da se uzdrže od telesnih zadovoljstava i grešnih navika, a cilj je da očiste dušu i zadrže kontakt s Bogom kroz pokajanje, molitve i post.
Patrijarh Pavle, jedan od najcenjenijih srpskih patrijarha, često je govorio o važnosti posta i onoga što post predstavlja za svakog vernika. On je naglašavao da su post i molitva ključni za duhovni rast, ali da ljudi, nažalost, ponekad nisu ni svesni ozbiljnosti svojih postupaka i grehova. Smrtni greh, koji je opisan kao najteži oblik greha u pravoslavnoj tradiciji, može obuhvatiti mnogo različitih vrsta ponašanja, ali postoje određeni grehovi koji tokom Vaskršnjeg posta dobijaju posebnu težinu.
Prvi smrtni greh o kojem je govorio patrijarh Pavle bio je neopravdana ljutnja i mržnja prema drugima. Ljutnja je emotivno stanje koje se često javlja kao rezultat nesporazuma ili nepravde, ali ako se predugo zadrži, ona može prerasti u mržnju. Kada se mržnja ne kontroliše, ona postaje ozbiljan greh. Patrijarh Pavle je često ukazivao na to da je važno kontrolisati svoje emocije, posebno tokom posta, jer mržnja nije samo greh prema drugima, već i prema samom sebi.
Gubitak mira i ljubavi prema bližnjima direktno je suprotan duhovnim vrednostima koje post treba da razvija. Post je vreme kada bi vernici trebali da se oslobode svojih negativnih osećanja, da oproste i pomire se sa sobom i s drugima, jer samo tada post postaje pravi alat za duhovno uzdizanje.
Drugi greh koji je patrijarh Pavle često pominjao, a koji je ozbiljan tokom Vaskršnjeg posta, jeste neopravdano ogovaranje i klevetanje drugih. Ogovaranje, koje je postalo gotovo svakodnevna pojava u mnogim društvenim krugovima, je greh koji veoma lako može uništiti međuljudske odnose.
Patrijarh Pavle je govorio da svi koji ogovaraju na druge, pričajući o njihovim manama, slabostima i grehovima, zapravo čine veliki greh prema Bogu. Tokom Vaskršnjeg posta, kada vernici pokušavaju da očiste svoje misli i srca, ogovaranje postaje posebno ozbiljan greh jer ometa duhovnu čistoću i vodi prema duhovnoj nesvesnosti. Gledanje na druge s negativnim očima, bilo da je to kroz klevetanje ili pretvaranje, stvara razdor i pogoršava međuljudske odnose. Tokom posta, pozvani smo da se uzdržimo od ovakvih navika, da očistimo jezik i um i trudimo se da budemo primer ljubavi i poštovanja prema drugima.
- Treći smrtni greh, koji je takođe od velike važnosti tokom Vaskršnjeg posta, jeste nepažnja prema duhovnim stvarima i udaljavanje od Crkve i molitve. Ovo je, možda, najopasniji greh jer podrazumeva duhovno otpadništvo i zanemarivanje temelja vere. Patrijarh Pavle je u više navrata govorio o tome da je svaki vernik pozvan da svakodnevno moli, postigne unutrašnju smirenost i izdrži iskušenja kroz molitve i crkvene obrede.
Tokom Vaskršnjeg posta, Crkva poziva vernike da intenziviraju svoje duhovne prakse, da se uzdrže od telesnih užitaka, ali i da se posvete duhovnoj obnovi kroz post, molitve i pokajanje. Udaljavanje od molitve i duhovnog života tokom posta znači odbacivanje najvažnijeg segmenta verskog života, a to može imati dalekosežne posledice na duhovno zdravlje.
Za vreme Vaskršnjeg posta, vernici se pozivaju da ne samo da se uzdrže od hrane, već i da se uzdrže od grešnih navika koje nas vode dalje od Božije blizine. Grehovi koje je patrijarh Pavle spominjao, poput ljutnje, ogovaranja i duhovne nepažnje, ozbiljno ugrožavaju naš odnos s Bogom, i dok smo u postu, pozvani smo da ih prepoznamo i potrudimo se da ih eliminišemo iz svog života. Kroz pokajanje i duhovno osveženje, post postaje vreme kada duša može da se obnovi i ponovo pronađe unutrašnju ravnotežu i mir.
Patrijarh Pavle nas je podsećao da se post ne sastoji samo od fizičkog uzdržavanja od hrane, već da post mora da bude duboko duhovno iskustvo. On nas je pozivao da se fokusiramo na svoje duhovno zdravlje i da ne dozvolimo da nas svet zarazi grehovima koji nam ometaju put ka spasenju. Kroz Vaskršnji post, pozvani smo da postanemo bolji ljudi, da oprostimo, da ljubimo i da se trudimo da sačuvamo unutrašnji mir koji nam je neophodan da bismo imali ispravan odnos sa Bogom i sa drugim ljudima.
