Danas vam pišemo o svadbenom ritualu naroda sa Kosova koji se praktikuje i danas, a nigde na svetu ga nema. Mlada ne sme da jede, pije ni govori. Na tromeđi Srbije, Severne Makedonije i Albanije, Torbeši neguju jedinstven svadbeni običaj pripreme mlade, sa ritualnim oslikavanjem lica koje ima snažnu simboliku.
Torbeši, etnička grupa koja živi u regionu koji obuhvata delove Kosova, Severne Makedonije i Albanije, vekovima čuvaju tradiciju pripreme mlade za venčanje. Jedan od najfascinantnijih običaja u njihovoj kulturi jeste oslikavanje lica mlade, ritual koji ima duboko ukorenjena verovanja i simboliku.
Ovaj običaj ne samo da je jedinstven u svetu, već je i magičan, jer se kroz njega želi obezbediti zaštita mlade i njene porodice od zlih sila i uroka, koji mogu pratiti dan venčanja. Oslikavanje mlade zaista je umetnost, ali i proces koji zahteva veštine koje se polako gube, jer ga danas izvodi samo nekoliko žena, uglavnom starije dobi.
Tradicija oslikavanja mlade nije samo estetski akt, već je duboko ukorenjena u verovanjima koja su kroz vekove ostala nepromenjena. Pre venčanja, na lice devojke se nanosi bela boja, koja ima funkciju zaštite, a zatim se dodaju šare različitih nijansi, svaka sa svojim simboličnim značenjem. Crvena boja simbolizuje plodnost, plava boja ima zaštitu od nesreće, dok zlatne nijanse predstavljaju faze života. U celokupnoj simbolici ovog rituala, boje su ključne jer stvaraju „masku“ koja nije samo ukras, već i moćan amajlija protiv negativnih uticaja i zlih sila koje bi mogle ometati sreću mlade i njenog budućeg doma.
Ovaj ritual traje nekoliko sati, a tokom njega mlada se ne sme kretati, ni govoriti, ni jesti, ni piti. Ove restrikcije nisu slučajne, već služe kao priprema za sve ono što dolazi tokom venčanja. Iako je običaj bogat simbolikom i lepotom, on polako nestaje. Zbog modernih uticaja, u poslednjih nekoliko decenija, broj žena koje izvode ovaj složeni ritual sve je manji, a mnogi mladi ljudi nisu ni svesni postojanja ovakvih običaja. Danas ih izvodi samo nekoliko starijih žena koje su posvećene očuvanju tradicije.
Torbeši su etnička grupa koja se uglavnom identifikuje kao pripadnici islamske veroispovesti, ali je njihov jezik i kultura duboko ukorenjena u makedonskom, srpskom i albanskom jeziku. Prema istorijskim izvorima, Torbeši su promenili veru, a naziv ove etničke grupe potiče od turske reči „torbekeš“, što znači torbar, jer su prodavali alvu i bozu. Kroz istoriju su opstali kao zajednica koja je sačuvala mnogo svojih običaja, tradicije i verovanja, uprkos promenama koje su se događale oko njih.
Danas je broj Torbeša teško proceniti, jer u mnogim delovima Balkana nisu priznati kao zasebna etnička grupa, te se izjašnjavaju kao pripadnici turskog ili albanskog naroda. Većinom su koncentrisani u zapadnoj Makedoniji, istočnom delu Albanije i okolini Prizrena na Kosovu, gde njihova tradicija živi i dalje, iako u sve manjoj meri.
Iako je svadbeni običaj Torbeša za mnoge fascinantan, u ovom delu sveta o njemu se ne zna dovoljno. Za one koji su imali priliku videti, oslikavanje mlade na venčanju ostavlja snažan utisak. U današnjem vremenu, gde su mnogi običaji i verovanja gube pod uticajem globalizacije, Torbeši i dalje čuvaju tradiciju koja je izuzetno važna za njihov identitet. Ritualno oslikavanje mlade je simbol otpora prema zlim uticajima, ali i način da se očuva kulturno nasleđe koje je duboko ukorenjeno u njihovom narodu.
- Ovaj svadbeni običaj može delovati neobično i čak mistično za one koji nisu upoznati sa njim, ali upravo u toj magiji leži njegova snaga. Iako se sve manje žena upušta u izvođenje ovog složenog rituala, on ostaje važan simbol Torbeša i njihovog nezamjenjivog mjesta u bogatoj kulturnoj baštini Balkana.
