Svi znamo da je maslinovo ulje izuzetno zdravo i da zauzima važno mesto u ishrani mediteranskih naroda, ali često zaboravljamo da ni sam plod masline nimalo ne zaostaje po svojim dobrobitima za zdravlje.
Još u antičkoj Grčkoj masline su bile simbol snage, mudrosti i dugovečnosti, a prema grčkoj mitologiji nazivane su hranom Bogova. Danas, zahvaljujući savremenim istraživanjima, znamo da iza tog mita stoji mnogo stvarnih, naučno potvrđenih razloga.
Masline su prava mala nutritivna riznica. Bogate su gvožđem, vitaminima E i A, kalcijumom, natrijumom i dijetetskim vlaknima, a posebno se ističu po visokom sadržaju zdravih masti.
Najzastupljenija masna kiselina u maslinama je omega-9, odnosno oleinska kiselina, koja ima snažan pozitivan efekat na zdravlje srca i krvnih sudova. Upravo ove masti doprinose povećanju dobrog holesterola, poznatog kao HDL, i smanjenju lošeg LDL holesterola.
Osim toga, masline sadrže moćne antioksidanse, među kojima su polifenoli i flavonoidi. Ova jedinjenja imaju antiupalno dejstvo i pomažu organizmu da se izbori sa štetnim efektima slobodnih radikala. Zahvaljujući tome, redovna konzumacija maslina može imati dugoročno zaštitno dejstvo na čitav organizam.
Jedna od zanimljivih prednosti maslina jeste njihov pozitivan uticaj na mozak i kognitivne funkcije. Polifenoli prisutni u maslinama pomažu u smanjenju oksidativnog stresa u mozgu, koji se smatra jednim od glavnih faktora starenja moždanih ćelija. Brojne studije su pokazale da redovno konzumiranje maslina može doprineti boljoj koncentraciji i pamćenju, a neka istraživanja navode da se memorija može poboljšati i do 25 procenata kod osoba koje često jedu masline.
- Masline su takođe odličan izvor energije. Jedna šolja maslina sadrži značajnu količinu gvožđa, koje ima ključnu ulogu u stvaranju hemoglobina i transportu kiseonika kroz organizam. Gvožđe učestvuje i u sintezi karnitina, aminokiseline koja pomaže telu da masti pretvara u energiju. Zbog toga su masline posebno korisne za osobe koje se često osećaju umorno ili imaju manjak energije.
Zdrave masti iz maslina imaju još jednu važnu ulogu – smanjuju upalne procese u organizmu. Oleinska kiselina, kao mononezasićena mast, poznata je po svom antiupalnom dejstvu i može pomoći kod hroničnih upala, ali i u prevenciji brojnih bolesti savremenog doba. Redovan unos ovih masti doprinosi opštem osećaju vitalnosti i boljem funkcionisanju organizma.
Ne treba zanemariti ni značaj vlakana koja masline sadrže. Dijetetska vlakna su neophodna za zdravlje digestivnog sistema, jer poboljšavaju rad creva i olakšavaju varenje. Zbog toga se masline često preporučuju osobama koje imaju problema sa zatvorom, ali i svima koji žele da održe zdravu crevnu floru.
Jedna od najvažnijih dobrobiti maslina ogleda se u njihovom zaštitnom dejstvu na srce. Mononezasićene masti pomažu u regulisanju nivoa holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja, ateroskleroze i visokog krvnog pritiska. Masline su zato idealna zdrava užina koja može zameniti industrijske grickalice bogate nezdravim mastima.
Masline imaju i značajnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju. U jednoj šoljici maslina nalazi se preporučena dnevna doza vitamina A, koji je ključan za dobar vid, naročito noćni. Ovaj vitamin pomaže u prevenciji očnih oboljenja poput glaukoma i katarakte, koja se često javljaju u starijem životnom dobu.
Na kraju, može se reći da masline nisu samo ukusan dodatak jelima, već i snažan saveznik zdravlja. Njihova redovna, umerena konzumacija može doprineti boljem radu srca, mozga, digestivnog sistema i očiju, ali i opštem osećaju energije i vitalnosti. Zato s pravom nose titulu jedne od najvrednijih namirnica koje nam priroda nudi.
