U današnjem članku ćemo se osvrnuti na tri velika praznika koja Srbi slave ovih dana: Krstovdan, Bogojavljenje i Svetog Jovana. Ovi praznici imaju duboko ukorenjeno versko i kulturno značenje, a svaki od njih nosi svoje posebne običaje i rituale.
Dok na Krstovdan postimo, na Bogojavljenje i Svetog Jovana mrsimo, pijemo osveštanu vodu i molimo se Bogu. Ovi dani nisu samo vreme molitve i postа, već i prilika za razmišljanje o duhovnim vrednostima i porukama koje ovi praznici donose.
Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan posvećeni su Isusu Hristu, a posebno značajno je što je Sveti Jovan, poznat i kao Jovan Krstitelj, bio toliko moralan i čista ličnost da je bio dostojan toga da krsti samog sina Božijeg.
Ovaj praznik, zajedno sa Bogojavljenjem, ima posebnu simboliku i obeležava ključne trenutke u životu Isusa Hrista. Na Jovandan, stari običaj nalaže da je ovaj dan savršen za pobratimstva i kumstva. Pored toga, sve tri svetkovine nose sa sobom bogatstvo tradicija koje su duboko ukorenjene u srpskoj kulturi i svakodnevnom životu.
- Jedan od najlepših običaja vezanih za Bogojavljenje i Svetog Jovana je onaj koji se praktikuje u noći između ova dva praznika. Naime, dok se na Bogojavljensku noć molimo Bogu za ispunjenje želja, na noć između Bogojavljenja i Svetog Jovana, ljudi se okupljaju i proriču svoju budućnost. Ovaj stari običaj podrazumeva kuvanje jednog jajeta koje se stavlja u vodu u ponoć. Ako jaje potone, to se tumači kao znak da je sudnji dan blizu, što je ujedno i podsećanje na neizbežnu prolaznost života i potrebe da budemo uvek spremni za duhovnu pripremu.
Sveti Jovan, koji je, kako je već pomenuto, bio poznat po svojoj moralnosti i čistoći, postao je simbol vere i pokajanja. Na ovaj praznik, mnogi roditelji biraju ime Jovan za svog sina, a ime se u katoličkoj tradiciji slavi kao imendan. Srbi, s druge strane, proslavljaju Svetog Jovana kao svoju porodičnu slavu. U danima kada se slavi Sveti Jovan, vernici se trude da ne uzimaju nož u ruke, kao znak poštovanja prema Jovanovom stradanju. Naime, prema verovanjima, ovaj običaj podseća na to da je Sveti Jovan bio stradalnik i da je, kroz svoju smirenost i odricanje, dao primer hrabrosti i vere.
Takođe, na Svetog Jovana, veruje se da deci ne treba davati ništa što je crvene boje, bilo da je reč o jabukama, sokovima ili bilo kojem drugom proizvodu u crvenoj boji. Crvena boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv, zbog čega se smatra da bi davanje crvenih stvari na ovaj dan bilo nepoželjno.
Pored ovih verovanja, tu je i običaj vezan za slavlje same slave, koji je duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji. Domaćin slave, koji na ovaj dan dočekuje goste, oblači svečanu nošnju i provodi ceo dan u stojećem položaju, poštujući svetitelja kojeg slavi. Naime, domaćin ne sedi dok sveća gori, jer je to simbol poštovanja i vladavine svetitelja nad njegovim domom. Ovaj običaj ima duboko religijsko značenje, jer domaćin, kao glavni slavljeni predstavnik porodice, stoji u molitvi pred svetiteljem, pokazujući svoju pobožnost i poštovanje prema Bogu.
Kada je domaćin stariji i nije u mogućnosti da izdrži ceo dan na nogama, običaj nalaže da slavu dvori mlađi član porodice, poput sina ili unuka. Ovi mladi ljudi preuzimaju odgovornost za služenje gostima, prate raspored i vode svečanu ceremoniju. Na kraju dana, domaćin, ili mlađi član porodice, ispraća goste sa željom da se ponovo okupe iduće godine u još boljem zdravlju i raspoloženju, čime se dodatno potvrđuje važnost zajedništva i poštovanja tradicije.
U svemu ovome, važno je naglasiti i mudre reči koje je Sveti Jovan izgovorio tokom svog života. Njegova poruka, koja se često citira, glasi: “Treba da hodimo ka Bogu, da naš put bude bogousmeren, Bogom vođen, uzvodeći nas ka Tvorcu, koji nas smerno, a ne nasilno, priziva: Pokajte se, jer se približilo Carstvonebesko, i ne propustite ogromnu šansu koja vam je data.” Ove reči podsećaju sve vernike na važnost pokajanja, skromnosti i poniznosti, a istovremeno nas podstiču da se u svom životu stalno trudimo da budemo bolji i bliži Bogu.
Kroz sva tri praznika, Krstovdan, Bogojavljenje i Svetog Jovana, vidi se duboka povezanost između religije, tradicije i porodice. Ovi dani nisu samo vreme za slavlje, već i vreme za refleksiju o duhovnim vrednostima, pokajanju i molitvi. Srbi kroz ove praznike ne samo da čuvaju svoje verske običaje, već i neguju zajedništvo, poštovanje porodice i ljubav prema Bogu.
