U danasnjem clanku cemo se osvrnuti na Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, meteorologa Gorana Mihajlovića, koji je govorio o vremenskim prilikama koje nas očekuju do kraja januara i tokom februara, sa posebnim osvrtom na temperature, padavine, snijeg i stanje na rijekama.
Prema njegovim rečima, zimski period će se nastaviti u skladu sa godišnjim dobom, bez ekstremnih vremenskih pojava, ali uz određene izazove koje hladno vreme neminovno donosi.
Mihajlović ističe da će se hladno vreme zadržati do kraja januara, ali da nema naznaka obilnih padavina koje bi ponovo donele visoke snežne nanose kakvi su zabeleženi početkom meseca. Iako će temperature ostati niske, naročito u jutarnjim i noćnim satima, ne očekuju se ekstremno niske vrednosti. Maksimalne dnevne temperature u većini krajeva Srbije biće oko nule, dok će se minimalne često spuštati ispod nule, što stvara uslove za pojavu poledice, na koju meteorolozi i dalje upozoravaju.
Posebnu pažnju privlači pojava košave, jakog jugoistočnog vetra karakterističnog za Podunavlje i južni Banat. Tokom vikenda i početkom naredne sedmice očekuje se izražena košava koja će dodatno pojačati subjektivni osećaj hladnoće, iako stvarne temperature neće biti drastično niže. Nakon kratkog slabljenja, košava bi se mogla ponovo javiti narednog vikenda, što je tipično za ovaj deo godine. Period od sredine januara, tačnije između 17. i 22. u mesecu, doneće dodatni pad temperatura, pa će maksimalne vrednosti u mnogim mestima biti u rasponu od minus dva do dva stepena Celzijusa.
Nakon tog zahlađenja, 23. januara moguć je blag porast temperature, ali bez značajnijeg otopljenja. Generalno gledano, do kraja meseca zadržaće se prosečno hladno vreme, koje će u pojedinim danima biti čak i ispod višegodišnjeg proseka. U jutarnjim satima mogući su i umereni mrazevi, lokalno i do minus deset stepeni, naročito u unutrašnjosti zemlje. Takve temperature, iako neprijatne, smatraju se uobičajenim za zimu na ovim prostorima.
Kada je reč o padavinama, Mihajlović naglašava da se ne očekuju značajnije količine snega. Iako u poslednjoj nedelji januara može doći do slabih snežnih padavina, one neće biti dovoljno intenzivne da stvore deblji snežni pokrivač poput onog s početka januara. Tada je, podseća on, naročito u Vojvodini zabeleženo i do 35 centimetara snega, dok je u Sremskoj Mitrovici snežni pokrivač dostizao čak 38 centimetara. U Beogradu je tada palo između 20 i 30 centimetara snega, što je za poslednje godine relativno neuobičajena pojava.
Meteorolog ističe da su poslednjih godina zime uglavnom bile blaže, sa malo snega, posebno u nizijskim predelima poput Beograda i Vojvodine. Ova zima, međutim, više podseća na one starije, koje se pamte po hladnijim temperaturama i češćem snegu. Ipak, to ne znači da su klimatske promene prestale. Naprotiv, porast prosečnih temperatura je evidentan kada se posmatra period od više decenija, ali taj proces nije linearan. Drugim rečima, ne znači da svaka naredna godina mora biti toplija od prethodne, jer u okviru dugoročnog trenda postoje oscilacije.
Govoreći o februaru, Mihajlović navodi da sezonske prognoze ukazuju na temperature koje će biti blago iznad proseka, sa odstupanjem srednje temperature do jednog stepena. To ne isključuje pojavu hladnijih perioda, ali oni, prema trenutnim pokazateljima, neće biti dugotrajni niti intenzivni kao oni u prvoj polovini januara. Mogući su kraći hladni talasi, ali će veći deo meseca, naročito druga polovina, doneti blaže vremenske prilike, primerene zimskom periodu.
Padavine u februaru mogle bi biti nešto iznad višegodišnjeg proseka, sa ukupnom količinom između 40 i 70 milimetara, dok se na planinama očekuje i do 80 milimetara. Padavine će biti češće u prvoj polovini meseca, uz niže temperature i mogućnost pojave mešovitih padavina, odnosno kombinacije kiše i snega. Kako februar bude odmicao, očekuje se stabilizacija vremena i nešto prijatniji vremenski uslovi.
Važan segment prognoze odnosi se i na stanje reka. Trenutno su na snazi hidrološka upozorenja zbog pojave leda, ali Mihajlović ne očekuje veće probleme. On podseća da je Dunav u Beogradu u poslednjih petnaestak godina potpuno zaleđivao samo dva puta, 2012. i 2017. godine. Trenutno je prisutna pojava ledohoda, odnosno plutajućih santi leda, dok je na pojedinim delovima Tise zabeležen i ledostaj, što znači da je led nepokretan i zahvata veći deo rečnog korita.
Razlika između ove dve pojave je značajna, jer ledohod podrazumeva kretanje ledenih masa, dok ledostaj može predstavljati veći rizik ako se dugotrajno zadrži. Prema prognozama hidrologa, u narednim danima očekuje se postepeno topljenje leda, a krajem januara i početkom februara njegovo dalje smanjenje. Ne očekuje se dugotrajan period potpunog zaleđivanja reka niti ozbiljniji problemi u tom smislu.
- Zaključno, Mihajlović poručuje da nas do kraja zime očekuju tipični zimski uslovi, sa hladnim danima, povremenim padavinama i bez ekstremnih iznenađenja. Iako će vreme u pojedinim periodima biti zahtevno, naročito zbog poledice i mraza, situacija je pod kontrolom i u skladu sa onim što se za ovo doba godine može očekivati.
