U današnjem članku vam pišemo na temu noćnih buđenja koja se dešavaju bez jasnog razloga i ostavljaju osećaj nemoći. Ovo je priča ispričana jednostavno, iz ugla nekoga ko je to lično doživeo i pokušao da shvati šta mu se dešava.
Zamislite sledeću situaciju: legnete u krevet, telo se opusti i san dođe brzo. Sve izgleda u redu dok vas, bez upozorenja, ne probudi unutrašnji nemir oko tri sata ujutru. Upravo to je bila svakodnevica jedne žene koja je odlučila da svoju priču podeli sa drugima, jer je shvatila da ovakav problem ne pogađa samo nju. Noći su prolazile isto – buđenje u gluho doba noći, ubrzan rad srca, nemirne misli i osećaj da povratka u san jednostavno nema.
Kako sama kaže, najteži deo nije bilo samo buđenje, već spoznaja da se to ponavlja gotovo svake noći. Ležala bi u mraku, slušala tišinu i pitala se šta radi pogrešno. Kada je shvatila da improvizovana rešenja ne pomažu, odlučila je da potraži stručno objašnjenje. Odgovor koji je dobila doneo joj je olakšanje, ali i potvrdu da ovaj problem ima mnogo dublje korene nego što je mislila.
Stručnjaci objašnjavaju da je buđenje između tri i četiri sata ujutru mnogo češće nego što se misli, naročito kod žena. Razlozi za to mogu biti različiti i često se prepliću. Nekada je u pitanju biološki sat, nekada hormoni, a vrlo često i način života koji nesvesno remeti prirodan ritam sna. Ono što dodatno frustrira jeste činjenica da osoba može lako da zaspi, ali ne i da prespava celu noć.
- Jedan od čestih uzroka su poremećaji sna, poput nesanice, gde san postaje plitak i isprekidan. Tu su i stanja u kojima telo tokom noći ne dobija dovoljno kiseonika ili se stalno “budi” zbog unutrašnjih signala, poput potrebe za odlaskom u toalet. Sve to dovodi do toga da mozak ostaje u stanju pripravnosti, umesto da se potpuno odmori.
Međutim, ne treba zanemariti ni spoljašnje faktore. Svetlo sa ulice, tihi ali uporni zvuci, partnerovo hrkanje ili čak mala lampica sa punjača mogu biti dovoljan okidač da se san prekine. Spavaća soba, koja bi trebalo da bude sigurno utočište za odmor, često je prepuna sitnih smetnji koje se tokom noći pojačavaju.
Životne navike igraju ogromnu ulogu. Neredovno vreme odlaska u krevet, kasni obroci puni šećera, popodnevna kafa ili čaša alkohola uveče mogu delovati bezazleno. Ipak, iako pomažu da se brže zaspi, često su razlog zbog kog se osoba budi nekoliko sati kasnije. Telo pamti sve, i reaguje onda kada se najmanje nadamo.
Kod žena, posebnu ulogu imaju hormonske promene. Nakon trideset pete godine, a naročito u periodu perimenopauze, dolazi do oscilacija hormona koji direktno utiču na san. Promene telesne temperature, noćno znojenje, unutrašnji nemir i pojačana anksioznost mogu prekinuti san čak i kada je osoba iscrpljena.
Stres je još jedan tihi neprijatelj sna. Kada je um preopterećen brigama, telo proizvodi više hormona stresa koji nas drže budnima. Tada buđenje u tri ujutru često prati navala misli, osećaj panike ili ubrzano disanje. U takvim trenucima, san postaje nemoguća misija.
U slučaju ove žene, znakovi su bili jasni. Ubrzan rad srca i plitko disanje ukazivali su na to da je stres glavni krivac. Kao osoba u četrdesetim godinama, bila je svesna da se njen organizam menja, ali nije očekivala da će se to odraziti upravo na san. Shvatila je da povišen nivo hormona stresa, u kombinaciji sa hormonskim promenama, pravi savršenu oluju za noćna buđenja.
Kada se probudi usred noći, najvažnije je ne paničiti. Stručnjaci savetuju da se ne gleda na sat, jer to samo povećava pritisak. Svetla treba držati prigušenim, a disanje usporiti. Fokusiranje na dah ili tiho prebrojavanje može pomoći da se telo ponovo smiri. Cilj nije forsirati san, već poslati telu signal da je bezbedno da se opusti.
- Dugoročno, rešenje leži u smanjenju stresa tokom dana, uspostavljanju rutine i brizi o sebi. Redovno kretanje, raniji prekid sa kofeinom i dosledno vreme odlaska u krevet mogu napraviti veliku razliku. Iako buđenje u tri ujutru može delovati zastrašujuće, razumevanje uzroka je prvi korak ka mirnijim noćima i kvalitetnijem snu.
