U današnjem članku pišemo o Dušku Tošiću, bivšem fudbaleru, koji je sa svojim ćerkama nedavno posjetio svoje rodno selo. Ovo je bilo više od obične posete, jer je Duško želeo da se sjeti svog detinjstva, ali i da provede vrijeme sa svojom porodicom.
U sledećim redovima saznajte kako je izgledalo ovo putovanje, a i koje su to interesantne stvari koje su pratile njegov povratak u rodnu sredinu.
Na društvenim mrežama, Duško je podelio detalje sa proslave rođendana svoje sestričine, na kojoj su prisustvovale i njegove ćerke Atina i Nika. Iako su se prethodno novogodišnji praznici proveli u Dubaiju, gde su Atina i Nika redovno delile svoje utiske sa svojih Instagram naloga, ovaj povratak u Srbiju bio je i emotivan i porodičan. Ćerke su izgledale presrećno, ne sklanjajući osmehe s lica, a boravak u Duškovom rodnom selu očigledno im je bio prijatan.
Ono što je zanimljivo jeste da Duško, iako je sada uspešan i prepoznatljiv, potiče iz skromnih uslova. U razgovoru sa komšijama, saznajemo da je njegovo detinjstvo bilo jako teško i da su često bili siromašni. U jednom trenutku, porodica nije imala za osnovne stvari, kao što je hleb. Zanimljivo je kako je Duško odrastao u takvim okolnostima, ali se nikada nije predavao. Iako su mu roditelji bili pošteni i dobri ljudi, nisu imali mnogo novca. Kako bi ostvario svoj san da postane fudbaler, njegov otac je radio u Zrenjaninu, u internatu, gde je mogao da se školuje i trenira fudbal. To mu je omogućilo da iz malog sela pređe u grad i započne svoju fudbalsku karijeru, a to je bio trenutak koji mu znači mnogo.
Komšije se sećaju kako je Duško, kada bi se vratio kući, **ljubio ruke svojim roditeljima** zbog svega što su učinili za njega. On nije mario za okolnosti u kojima je živeo, jer je znao da je to samo korak ka njegovom velikom cilju. Zanimljivo je kako je već tada imao jasnu predstavu o tome šta želi, a ako bi ostao u svom rodnom selu, verovatno ne bi ostvario svoje snove. Društvo u internatu, iako su u njemu boravili i napustili mlade, nije ga obeshrabrilo, već ga je motivisalo da ide dalje.
Još jedna priča koja se veže za Dušku iz tih godina često odlazi kod komšije da gleda fudbalske utakmice jer njegova porodica nije imala televizor. Dok su ostali uživali u utakmicama, Duško je sedeo na krevetu, sa loptom ispod noge, i sanjao o svom uspehu. Često bi zaspeo pred televizorom, a otac bi ga morao nositi kući u sred noći. Duško je pravi primer kako se iz teškoća može doći do uspeha i kako upornost i posvećenost mogu da pobede sve prepreke na putu.
Ovaj povratak u rodno selo, uz proslavu rođendana sestričine, možda je bio i podsećanje na to koliko je Duško stigao, ali i koliko se stvari u njegovom životu promenilo. Na mestu gde je nekada stajala stara kuća, Duško je izgradio luksuznu nekretninu za svoju majku, želeći da joj pruži bolji život. Ovaj gest govori mnogo o njegovim osećanjima prema porodici io tome koliko mi je važna njihova podrška kroz sve te godine.
Na kraju, nije samo Duško taj koji se promenio, već su se promenile i okolnosti u njegovom rodnom selu. Njegovo detinjstvo, iako teško, sada je priča o tome kako se iz skromnih početaka može doći do uspeha. Ovaj povratak u selo i proslava sa porodicom sigurno su bila emotivna iskustva koja su ga podsetila na sve ono što je prošao i postigao.
