„Miris starih ljudi“ je stvarna pojava i ima jasno naučno objašnjenje. Reč je o specifičnom, ustajalom i blago kiselkastom mirisu koji mnogi odmah prepoznaju, a koji se najčešće vezuje za starije osobe.
Iako se često pogrešno pripisuje lošoj higijeni, ovaj miris nema veze sa redovnošću tuširanja, sapunima ili parfemima. On nastaje duboko u koži, kao posledica prirodnih promena koje dolaze sa godinama.
Naučnici su otkrili da je glavni uzrok ovog mirisa hemijsko jedinjenje zvano 2-nonenal. Ono nastaje kada se omega-7 masne kiseline iz sebuma, prirodnog ulja koje koža proizvodi, razgrađuju procesom oksidacije. Kod mlađih ljudi taj proces je pod kontrolom jer organizam proizvodi dovoljne količine antioksidanasa koji štite lipide u koži. Međutim, kako starimo, proizvodnja antioksidanasa opada, a ćelije kože se sporije obnavljaju. Zbog toga se oksidovani produkti, poput 2-nonenala, lakše nakupljaju i duže zadržavaju na površini kože.
Japanska studija iz 2010. godine prva je jasno pokazala da se 2-nonenal javlja gotovo isključivo kod osoba starijih od 40 godina, bez obzira na pol, način života ili lične higijenske navike. To je bio ključni trenutak u razumevanju takozvanog „mirisa starosti“, jer je naučno potvrđeno da se radi o biološkom, a ne socijalnom ili higijenskom problemu. Taj miris ima sposobnost da se „uvuče“ u odeću, posteljinu i nameštaj, zbog čega ga je izuzetno teško ukloniti običnim pranjem ili provetravanjem.
Stručnjaci za dugovečnost ističu da rešenje ne treba tražiti u agresivnijim sredstvima za čišćenje, već u ishrani. Jedna namirnica se posebno izdvaja kao potencijalno vrlo efikasna u borbi protiv ovog mirisa, a to su pečurke. Prema mišljenju Lesli Keni, preduzetnice i stručnjakinje u oblasti dugovečnosti, redovna konzumacija pečuraka, do tri ili četiri puta nedeljno, može značajno pomoći starijim osobama da ponovo mirišu sveže.
Razlog za to leži u dva retka, ali izuzetno korisna jedinjenja koja se nalaze u pečurkama: ergotioneinu i spermidinu. Ergotionein je snažan antioksidans, prirodna aminokiselina koja štiti masti u koži od oksidacije i time sprečava nastanak 2-nonenala. Spermidin, s druge strane, pomaže u procesima ćelijskog obnavljanja i detoksikacije, što dodatno doprinosi zdravijoj koži.
- Efekti pečuraka potvrđeni su i u kliničkim studijama. U jednoj studiji sprovedenoj na osobama starosti od 50 do 79 godina, ispitanici su tokom četiri nedelje svakodnevno uzimali ekstrakt šampinjona u različitim dozama. Rezultati su pokazali primetno poboljšanje u zadahu, telesnom mirisu i čak mirisu jastuka, naročito kod onih koji su uzimali najveće doze. Ono što je posebno važno jeste da tokom istraživanja nisu zabeleženi nikakvi neželjeni efekti.
Istraživači su zaključili da ekstrakt pečuraka direktno utiče na smanjenje proizvodnje neprijatnih mirisnih jedinjenja u organizmu, uključujući amonijak i metil-merkaptan, supstance poznate po intenzivnom i neprijatnom mirisu. Laboratorijski testovi pokazali su da se ova jedinjenja razgrađuju u bezmirisne oblike, čime se neprijatni mirisi efikasno neutralizuju iznutra.
Zanimljivo je i to da pečurke same sadrže aromatična jedinjenja koja potiču od linolne kiseline, iste masne kiseline koja se u ljudskoj koži razgrađuje u 2-nonenal. Međutim, za razliku od ljudske kože koja s godinama gubi sposobnost regulacije tog procesa, pečurke imaju prirodne mehanizme koji ga drže pod kontrolom. Upravo zato one mogu pomoći telu da ponovo uspostavi ravnotežu.
- Iako pečurke nisu čudotvorni lek, one predstavljaju jednostavan, prirodan i bezbedan način da se ublaži jedna od neprijatnijih posledica starenja. U kombinaciji sa uravnoteženom ishranom i osnovnom negom, one mogu doprineti ne samo prijatnijem mirisu, već i boljem opštem zdravlju i kvalitetu života u starijem dobu.
