Bio je jedan od onih dana kada je sve krenulo nizbrdo. Nikola je došao kući s posla umoran, s nervozom koja se nakupljala kroz dan. Problemi na poslu, dugovi, neostvarena očekivanja… Sve je to bilo dovoljno da ga izbaci iz ravnoteže. Iako je znao da nije u pravu, tog dana nije mogao da se obuzda. Kad je ušao u stan, vidio je majku kako sedi na kauču, s upitnim izrazom lica. Bilo joj je jasno da nešto nije u redu, ali, možda iz navike, nije ništa pitala.
„Nikola, šta ti je? Imaš nešto na duši?“ upitala je sa blagim osmijehom, pokušavajući da ga umiri.
Nikola je odmah počeo da viče. Povezao je sve što mu se događalo u poslednje vreme – finansijske probleme, loše poslovne odluke, dugove koje su se gomilale. Iako je znao da nije ona kriva, nije mogao da kontroliše ljutnju koja je izbila iz njega. Majka, sa svojim stalnim brigom i ljubavlju, jedini je čovek u njegovom životu koji je stajao uz njega bez obzira na sve, ali toga dana to nije mogao da vidi. Njegove reči su bile oštre, osetio je kako mu srce lupa u grudima, i nije mogao da prestane.
„Zašto nisi pametnija? Gde su pare za te stvari, kako ćeš da platiš dugove, kako ćemo da platimo račun?“ Viknuo je, a glas mu je bio poput grmljavine.
Njegova majka je gledala sa suzama u očima, ali nije ništa rekla. Znala je da su to samo reči, izgovorene u trenutku slabosti. Nije uzvratila, samo je tiho uzdahnula. „Nikola, nije sve u novcu, i ti to znaš“, odgovorila je ona, pokušavajući da ga smiri, ali njene reči bile su kao da padaju u prazno. On je bio u svom svetu, nije mogao da čuje.
- Tri dana kasnije, kada su se strasti smirile, Nikola je morao da se suoči sa stvarima koje je izgovorio. Bio je sam u stanu, sedeći na stolu i razmišljajući o svemu što mu je prolazilo kroz glavu. Osećao je krivicu. Majka nije zaslužila ništa od toga, a on je znao da je duboko povredio onu koja je jedina bila tu za njega kad mu je bilo najteže.
Ali onda, dok je gledao papirnu kesu koja je stajala na stolu, ugledao je nešto što ga je potpuno slomilo. Na dnu kese bila je stara, izbledela fotokopija dokumenta. Srce mu je na trenutak stalo. Bio je to račun za nešto što nije mogao da prepozna. Kada je pažljivije pogledao, shvatio je da je to račun za lekove. Majka je bila u dugovima zbog njega. Njegova reakcija na nju, ljutnja zbog novca, bila je apsurdna, jer je ona zapravo sve ove godine žrtvovala da bi ga podržala. Pokušavala je da mu pruži sve, čak i kad je sama bila u finansijskim problemima.
Gledajući tu fotokopiju, Nikola je počeo da se oseća kao najgori čovek na svetu. Shvatio je da je njena ljubav bila na svakom tom računu, u svakoj otplati koju je odlagala kako bi mu omogućila bolje sutra. Iako je na površini izgledalo da je sve bilo u redu, nikada nije znao kroz šta je ona prolazila. Ova slika koju je video, slika njene borbe koju je do sada ignorisao, bila je sve što je trebalo da shvati.
I tada mu je srce popustilo. Suze su mu nadošle na oči, ali nije mogao da prestane da se kaje. U tom trenutku, pomislio je da je možda najvažnija lekcija koju je trebalo da nauči u životu bila da je ljubav neprocenjiva. Osećao je kao da je izgubio nešto dragoceno i ne može da se vrati. Koliko je put u životu prošao pored stvari koje nisu bile važne, a to je bilo nešto najvrednije na svetu?
Nikola je shvatio da je novac prošao, ali ljubav koju je majka ulagala u njega bila je nečija veza sa životom. Pokušao je da popravi stvari, da kaže da mu je žao, ali to nije bilo dovoljno. Ti trenuci koje je potrošio ljutnje bili su kao gubitak vremena koji se nije mogao vratiti. Majka je jedina osoba koja mi je bila najbitnija na svetu, i sada je morao da nauči da to ne treba da uzima zdravo za gotovo.
Nikola je odlučio da više neće praviti iste greške. Bilo je jasno da ništa u životu ne može da zameni ljubav koju majka ima za njega. Krenuo je da joj se izvinjava, svestan da nijedno izvinjenje ne može da poništi reči koje je izgovorio. Ali, barem je mogao da pokuša da ponovo osvoji, da pokaže da je sada shvatio.
Iako je bio slomljen, znao je da je to bio korak ka izlečenju.
