Božićni post je važan period u životu svakog pravoslavnog vernika, jer predstavlja vreme duhovne pripreme za najveći hrišćanski praznik Božić.
Počinje 40 dana pre Božića, a tokom tog vremena vernici se uzdržavaju od mrsne hrane i nastoje duhovno i telesno očistiti, pripremajući se za ovaj sveti dan. Međutim, značenje posta nije samo u tome da se izbegavaju određeni obroci, već u dubokom duhovnom smislu koji se krije iza svakog posta.
Smisao posta, prema učenju Crkve, duboko je vezan za očišćenje srca, uma i dela. Pravi post nije samo fizičko uzdržavanje od hrane, već duhovni proces koji vodi ka smirenju i obnavljanju duhovne ravnoteže. Verovatno je najvažnija dimenzija posta unutrašnja spremnost vernika da se udalji od grešnih misli i dela, da se skruši pred Bogom i da nastoji da postigne unutrašnju čistoću.
Patrijarh Pavle, jedan od najvažnijih i najvoljenijih duhovnih lidera Srpske pravoslavne crkve, govorio je o tome da pravi post vodi čoveka do smirenja. On je ukazivao na to da post nije samo fizički poduhvat, već i put duhovne spoznaje, jer kroz smirenje dolazimo do saznanja da spasenje leži jedino u Bogu. Patrijarh Pavle je smatrao da je post vreme kada se vernici mogu očistiti od negativnih emocija kao što su mržnja, zavist, pohlepa i gordost, i da je to trenutak kada treba da zasučemo rukave i iz srca odstranimo sve što nas udaljava od Boga.
Post je prilika da obratimo pažnju na svoje misli i dela, i da postanemo bolji ljudi. Prema njegovim rečima, post je i proces koji zahteva fizičko i duhovno uzdržavanje, te ne samo od hrane, nego i od zlih misli, loših navika i poroka. On ističe da pravi post ne treba da bude izgovor za gnevljenje, ogovaranje ili neprijateljstvo prema drugima. U njegovoj poruci post je put ka obnovi, put koji nas vodi ka stvaranju novih i boljih navika, kako bi postali pravi hrišćani u svakom smislu te reči.
Patrijarh Pavle je, pored toga, govorio o tri najopasnija greha koja mogu nastati tokom posta, a koja vernici često zanemaruju. Prvi od tih grehova je gordost, koja se smatra najopasnijim grehom. Prema njegovim rečima, pravi post ne služi tome da bismo se dokazivali pred drugima, već da bismo čistili svoja srca i duše. Bog nas poziva na post u tajnosti, bez samohvale i licemerja, jer post nije prilika da se ističemo pred drugim ljudima, već da bismo pokazali svoju veru i ljubav prema Bogu.
- Drugi greh koji je patrijarh Pavle istakao je prejedanje. Iako se vernici tokom posta uzdržavaju od mrsne hrane, neki ipak preteruju u konzumiranju posne hrane, priređujući raskošne trpeze sa puno začinjene hrane i slatkiša. Prejedanje je smatrano smrtnim grehom, jer ljubav prema stomaku udaljava čoveka od Boga. Umesto da post bude vreme za duhovnu obnovu, on postaje prilika za luksuzne obroke. Patrijarh Pavle savetuje da post treba da bude vreme umjerenosti i skromnosti, i da bi post bio uspešan, treba se kloniti svih oblika prejedanja.
Treći greh, koji takođe može biti prisutan tokom posta, jeste nepoštovanje pravila posta. Bog može u nekom slučaju milosrdno osloboditi vernika od obaveze posta, ali samovoljno napuštanje posta je greh. Patrijarh Pavle naglašava da posebnu pažnju treba obratiti na krsne slave i crkvene praznike, koji ne treba da budu obeleženi raskošnim mrsnim trpezama. Umesto toga, trebalo bi da post bude prilika za uvažavanje svetitelja i iskazivanje poštovanja prema Božjoj volji.
Takođe, post je vreme kada se vernici pripremaju za jedno od najvažnijih duhovnih čina – pristupanje Svetom Pričešću. Patrijarh Pavle je često govorio o tome da hrišćani ranije nisu pristupali Pričešću tek povremeno, već su to činili redovno, pripremljeni celokupnim životom. Post je ustanovljen kao pomoć da bi vernici pristupili Pričešću čistog srca, ali on sam po sebi nije dovoljan. Za dostojno pristupanje Svetoj Čaši potrebni su čisto srce, mir sa drugima, izbegavanje greha, molitva, unutrašnja budnost, poznavanje osnovnih istina vere i iskreno pokajanje. Patrijarh Pavle je isticao da je važno da pristupimo Pričešću dostojno, sa čistom savešću i bez mehaničkog pristupanja, kako bi ovaj čin imao pravi duhovni smisao.
Božićni post, dakle, nije samo vreme uzdržavanja od hrane, već i vreme duhovnog rada na sebi. To je prilika da se vernici pripreme za Božić, ne samo kroz telesnu disciplinu, već kroz unutrašnju promenu, smirenje i obnovu vere.
