Srpska pravoslavna crkva danas, 28. novembra po novom kalendaru, obilježava praznik svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva, a ovaj datum označava i prvi dan Božićnog posta.
Ovaj post je vreme duhovne pripreme vernika za proslavu Hristovog rođenja, ali i trenutak kada se setimo svetih mučenika koji su kroz svoja stradanja pokazali nepokolebljivu veru i ljubav prema Bogu. Praznik svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva, iako nije jedan od najpoznatijih hrišćanskih praznika, nosi duboko duhovno značenje za vernike, jer podseća na vrednosti molitve, postojanosti i duhovnog čišćenja.
Gurije, Samon i Aviv su živeli u vreme cara Dioklecijana, kada su hrišćani bili ozbiljno progonjeni. Ova tri svetitelja, prema hrišćanskim izvorima, bili su mučenici koji su hrabro podneli sve vrste mučenja zbog svoje vere. Gurije i Samon su bili uhvaćeni u Edesi, gde su se povukli da bi živeli u molitvi i postu, a kasnije su pred sudom odbili da obožavaju idolima, tvrdeći da bi duhovno propali ako bi to učinili, ma kakvu smrt im sudili. Posle mučenja, obojica su završila u tamnici, a kasnije su pogubljeni.
Aviv, đakon iz Edesi, takođe je postao mučenik, preminuvši plamenom smrti. Nakon što je mučeništvo prestalo, vernici su podigli crkvu u čast ovim svetiteljima, a njihova moštima postala su izvor mnogih čuda i iscelenja.
- Jedno od najpoznatijih čuda vezanih za mošti svetih mučenika desilo se u Edesi. Prema predaji, vođa iz Gotske zemlje obećao je venčanje devojci, ali je zapravo zlostavljao i držao kao robinju. Kada je ona umrla, vođa je odlučio da je zakopa zajedno sa mrtvom ženom, ali je devica molila svete mučenike Gurija, Samona i Aviva da je spase. Tada su se dogodila čuda – devojka je preneta iz Gotske zemlje u Edesu, a njeno spasenje se smatra jednim od najznačajnijih čuda vezanih za ove svetitelje.
Praznik svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva je prilika za vernike da razmotre svoje duhovne vrednosti i da se podsete na važnost postojanosti i vere, čak i u najtežim trenucima. Ovaj dan je ujedno i početak Božićnog posta, koji traje do 6. januara. Božićni post je vreme kada se vernici pripremaju za proslavu rođenja Hrista, ali i trenutak kada se podsećaju na važnost duhovnog pročišćenja. Tokom ovog perioda, vernici se uzdržavaju od određene hrane, ali post podrazumeva i uzdržavanje od grešnih dela, pomisli i želja. Post je, prema učenju Srpske pravoslavne crkve, prilika za unutrašnju refleksiju i duhovni rast, a ne samo telesno uzdržavanje.
Post tokom Božićnog posta ima specifičan raspored. Od 28. novembra do 17. decembra, vernici poste ponedeljkom, sredom i petkom na vodi, dok su utorak i četvrtak dani kada je dozvoljeno jesti hranu bez ulja. Subotom i nedeljom, dozvoljeno je konzumirati ribu. Od 18. do 24. decembra, post je organizovan tako da se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi, dok se utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom koristi ulje u ishrani. Ovaj raspored ima za cilj da pomogne vernicima da kroz post očiste svoje telo i dušu, kako bi se što bolje pripremili za dolazak Božića i za susret sa Bogom.
Ovaj period posta takođe pruža priliku da se vernici podsete na značaj molitve, koja je ključna za duhovnu pripremu. Kroz molitve, vernici traže Božiju pomoć da ostanu postojani u veri, da se očiste od greha i da se približe Bogu.
Za vreme praznika, molitve se često izgovaraju u čast svetih mučenika Gurija, Samona i Aviva, tražeći od njih zaštitu i pomoć u duhovnom životu. Ove molitve, zajedno sa postom i drugim duhovnim praksama, pomažu vernicima da se očiste i pripreme za veliki praznik Hristovog rođenja.
