Kafa je za mnoge simbol jutra i pokretač dana, ali šta ako vam kažemo da možda tiho narušava vaše zdravlje? Dr Dragan Borović, specijalista koji se bavi proučavanjem uticaja ishrane na zdravlje, izneo je kontroverznu tvrdnju da je kafa “tihi otrov” koji ljudi svakodnevno konzumiraju.
Iako njegova izjava zvuči dramatično, iza nje stoje brojna istraživanja i medicinska zapažanja.
Prema dr Boroviću, kafa je stimulans koji kratkoročno podiže budnost, ali dugoročno narušava hormonski sistem, iscrpljujući nadbubrežne žlijezde i izazivajući hormonalni haos. Svaka šoljica kafe podstiče lučenje kortizola, hormona stresa, što može stvoriti prividan osećaj energije, dok tijelo ulazi u stanje stalne pripravnosti. Ako ovo ponavljamo svakodnevno, organizam trpi.
- Kafa ima i druge negativne efekte, posebno na digestivni sistem. Iako mnogi veruju da im kafa pomaže da idu u toalet, ona zapravo iritira sluzokožu želuca i crijeva, povećava lučenje kiseline i može dovesti do gastritisa ili čira. Dugoročna konzumacija može takođe otežati apsorpciju minerala poput kalcijuma, magnezijuma i gvožđa, što znači da telo ne može u potpunosti iskoristiti hranljive sastojke iz hrane.
Kafa utiče i na kardiovaskularni sistem. Kofein izaziva sužavanje krvnih sudova, ubrzava puls i povećava pritisak. Za osobe sa problemima sa srcem, ovo može biti izuzetno rizično, a dugoročna konzumacija može doprineti razvoju hipertenzije i aritmije, čak i kod zdravih osoba.
Osim fizičkih efekata, kafa ima i psihološki uticaj. Iako mnogi misle da im kafa poboljšava koncentraciju i raspoloženje, nakon kratkotrajnog porasta energije često dolazi do pada, što može izazvati nervozu, anksioznost, pa čak i napade panike. Mnogi ljudi nesvesno povezuju ove simptome sa stresom ili drugim faktorima, a zapravo je kafa krivac za njihove probleme.
Kafa takođe otežava detoksikaciju organizma. Jetra, koja je odgovorna za čišćenje organizma, mora razgraditi kofein i druge supstance iz kafe, što opterećuje ovaj organ i usporava izbacivanje toksina. To može dovesti do hroničnog umora i slabog imuniteta.
Možda najopasniji aspekt ove zavisnosti je to što ljudi često ne prepoznaju problem. Pijenje više šoljica kafe dnevno postaje normalno, a kada se kofein izostavi na nekoliko dana, mnogi osećaju glavobolje, razdražljivost i pad energije, simptome koji bi mogli biti prepoznati samo u slučaju ozbiljnijih zavisnosti.
Dr Borović predlaže da ljudi postepeno smanje unos kafe i zamene je biljnim čajevima ili napicima poput cikorije, đumbira ili kurkume. Nakon deset dana bez kafe, organizam se vraća u prirodni ritam, a ljudi obično osećaju poboljšanje u snu, raspoloženju i probavi.
U svakom slučaju, važno je posmatrati reakcije svog tela i prilagoditi unos kafe prema sopstvenim potrebama. Ako ne možete odmah prestati da pijete kafu, pokušajte smanjiti njen unos na jednu šoljicu dnevno, bez šećera i mlijeka, uz obrok, i obavezno pijte više vode kako biste smanjili njen diuretski efekat.
