Sutra su Mitrovske zadušnice, dan koji pravoslavni vernici posvećuju sećanju na svoje preminule.
Ovaj dan uvek pada uoči svetog velikomučenika Dimitrija, poznatog kao Mitrovdan, i predstavlja jedno od četiri velika zadušja u godini. U narodu se Mitrovske zadušnice smatraju trenutkom kada se svet živih i mrtvih ponovo povezuje kroz molitvu, milostinju i sećanje. Ovaj dan nosi duboku duhovnu simboliku, jer podseća vernike na prolaznost života i večni mir duša koje su napustile ovaj svet.
Kao i na svake zadušnice, običaji su slični, ali svaka porodica ima i svoje male tradicije koje se prenose s kolena na koleno. Najvažniji običaj jeste odlazak na groblje. Vernici toga dana pale sveće na grobovima svojih bližnjih, uređuju grobna mesta i prinose hranu i vino. Sveća simbolizuje svetlost večnog života i veru u uskrsnuće, dok se vinom zaliva grob kao znak molitve i blagoslova. Obavezno se izgovara molitva za pokoj duše, jer se veruje da svaka izgovorena molitva donosi mir i olakšanje dušama u večnosti.
Na groblje se nosi i „panaija“, odnosno hrana koja se deli u spomen na preminule. To mogu biti pogače, kolači, vino, kuvano žito ili neko jelo koje je pokojnik voleo za života. Žito, koje se uvek sprema posebno za zadušnice, simbolizuje vaskrsenje i novi život. Priprema se od pšenice, jer ona klija tek kada se zrno položi u zemlju – baš kao što duša živi i nakon smrti tela.
Jedan od važnih običaja jeste deljenje hrane siromašnima. Na Mitrovske zadušnice smatra se velikim blagoslovom ako neko primi milostinju u ime preminulog. U narodnom verovanju stoji da se tada duše radiju, jer dobra dela živih pomažu njihovom spokoju. Vernici često dele hleb, vino i kuvano žito komšijama, prijateljima ili onima koji nemaju, uz reči: „Za pokoj duše naših preminulih.“
Postoji, međutim, i jedno veliko upozorenje koje se vezuje za ovaj dan. Kaže se da je greh na Mitrovske zadušnice odbiti molitvu ili ne otići na groblje ako to možeš. Isto tako, smatra se velikim grehom bacati ili gaziti hranu namenjenu za pomen. Sve što se donese za duše preminulih mora se s poštovanjem podeliti, pojesti ili ostaviti na grobu uz molitvu. Ni u kom slučaju ne sme se bacati, jer se veruje da tada duše pokojnika „plaču“.
Takođe, narodna predanja kažu da se tog dana ne radi ništa teško po kući – ne pere se veš, ne ore, ne kosi i ne prede. Dan je namenjen miru, molitvi i sećanju. U nekim krajevima žene pripremaju posebne pogače koje se zovu „mitrovske“, ukrašene jednostavnim šarama, a zatim ih dele deci i susedima.
Mitrovske zadušnice su i vreme kada se okuplja porodica. Mnogi ljudi koji žive daleko vraćaju se rodnim kućama da bi zajedno sa najbližima obišli grobove predaka. To okupljanje ima posebnu toplinu i simboliku – jer se, makar na jedan dan, povezuju svi: i živi i mrtvi, prošlost i sadašnjost.
- Iako su običaji različiti od kraja do kraja, suština ostaje ista – sećanje, molitva i ljubav. Vernici veruju da kada se u tišini groblja upali sveća i izgovori molitva, tada se most između dva sveta ponovo otvori i da duše preminulih osećaju našu blizinu. Zato se Mitrovske zadušnice ne posmatraju kao tužan, već kao svet dan – dan zahvalnosti i večnog sećanja.
Zato, sutra, kad se zapali sveća i oseti miris tamjana, setite se da svaka molitva ima snagu. Setite se onih koji više nisu s nama, jer dok ih pominjemo i volimo – oni zapravo nikada nisu otišli.
