Malo je onih koji ne znaju ko je Alen Islamović . Naime , Alen je rođeni Bišćanin, muzičar koji je ostavio neizbrisiv trag na jugoslovenskoj i regionalnoj rok sceni.
Ipak, iako je njegova karijera godinama bila pod svetlima reflektora, detalji o njegovom imenu, pravom poreklu i životnom putu često su bili obavijeni velom misterije. Tek kada je on sam odlučio da otvori dušu i objasni razloge, javnost je saznala zašto je svojevremeno promenio ime i šta se zapravo krilo iza tog poteza.
Detinjstvo u Bihaću i prvi susreti s muzikom
Alen je rođen u Bihaću 1957. godine, u porodici koja nije imala nikakve dodirne tačke s muzikom. Ipak, još kao dete pokazivao je neverovatnu sklonost ka ritmu i melodiji. U kući se često mogla čuti narodna muzika, ali njega je privlačio rokenrol koji je tih godina stidljivo ulazio u Jugoslaviju. Njegovi vršnjaci pamte ga kao dečaka koji je stalno pevušio i tražio načine da se izdvoji svojim glasom.
Međutim, ono što je manje poznato jeste da tadašnji mladić nije nosio ime po kojem ga danas svi znaju. U dokumentima je stajalo drugo ime, koje je zvučalo sasvim obično i nimalo umetnički. To ga je pratilo kroz školu i prve muzičke korake, ali i stvaralo osećaj da ga ime sputava da se pokaže u punom sjaju.
Krajem sedamdesetih godina Alen je već ozbiljno uplovio u muzičke vode. Svirao je u nekoliko lokalnih bendova i nastupao po Bihaću i okolini. Tada je shvatio da, ukoliko želi da napravi ozbiljnu karijeru, mora da izgradi imidž koji će publika zapamtiti. Na sceni je ime često bilo jednako važno kao i talenat, jer je predstavljalo ličnu marku.
Upravo tada odlučuje da svoje građansko ime ostavi po strani i uzme umetničko ime – Alen. Inspiraciju je pronašao u zapadnim muzičkim idolima, čija su kratka i upečatljiva imena bila lako pamtljiva i prilagodljiva međunarodnoj publici. Prezime Islamović ostavio je jer ga je vezivalo za poreklo, ali i davalo posebnu autentičnost. Tako je rođen Alen Islamović, ime koje će kasnije odjekivati arenama širom bivše Jugoslavije.
Mnogi fanovi dugo nisu znali da njegovo pravo ime nije Alen. Kada su novinari kasnije istraživali njegovo poreklo, otkrili su da potiče iz krajiške porodice čiji su članovi oduvek živeli skromno, daleko od reflektora. Njegovi roditelji nisu imali nikakvu želju da njihov sin postane poznat, ali su mu, i pored toga, pružali podršku u muzičkim snovima.
Ta skromnost i vezanost za zavičaj često su ga pratili i u karijeri. Iako je postao velika zvezda, nikada se nije stideo svojih korena. U intervjuima je često naglašavao da mu je upravo detinjstvo u Bihaću i krajiški duh dali snagu da istraje.
Najveća prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je postao pevač „Divljih jagoda“, a zatim i legendarne grupe „Bijelo dugme“. Upravo tada njegovo novo ime – Alen – postaje simbol rokenrola, mladosti i buntovništva. Publika ga je doživljavala kao nekoga ko donosi novu energiju i drugačiji glas, a retko ko je razmišljao o tome kako se zapravo zvao na početku života.
U to vreme, mnogi muzičari su uzimali umetnička imena da bi se lakše probili. Alen Islamović je želeo ime koje će odjekivati, biti lako izgovorljivo i univerzalno. Promena imena bila je njegov način da izađe iz senke anonimnosti i da stvori ličnost kakvu publika neće zaboraviti. I u tome je u potpunosti uspeo.
Danas, kada iza sebe ima decenije uspešne karijere, Alen ne krije svoju prošlost. Otvoreno priča o svom pravom imenu i objašnjava da je promena bila isključivo umetnički izbor, a ne bežanje od porekla. Njegovi fanovi, međutim, veruju da je upravo ta kombinacija – autentično prezime i upečatljivo ime – učinila da postane legenda.
Priča o tome zašto je Alen Islamović promenio ime pokazuje koliko je identitet važan u svetu umetnosti. Nekada samo jedno ime može da napravi razliku između anonimnosti i besmrtnosti. On je svojom odlukom stvorio brend koji traje do danas, a njegovo pravo poreklo, iako dugo skriveno od javnosti, zapravo je deo šarma koji ga čini posebnim.
