Srčani zastoj dolazi iznenada, bez upozorenja, i predstavlja jedno od najkritičnijih stanja u medicini. U danasnjem clanku procitajte i saznajte više…..
- Upravo zato što se javlja neočekivano, najveći broj ljudi zatekne nespremno. Ipak, uz pravilnu reakciju i brzu intervenciju, život može biti spasen. O ovoj temi govori prim. dr Marija Radulović, koja objašnjava uzroke, način prepoznavanja i korake prve pomoći.
Zašto se srce iznenada zaustavlja?
Srčani zastoj je nagli prestanak rada srca i cirkulacije, a može nastati zbog različitih razloga. Kardijalni uzroci su najčešći: aritmije, srčani udar, kardiomiopatije, bolesti zalistaka, rupture srca, perikardna tamponada ili embolija krvnih sudova. Međutim, postoje i brojni nekardijalni razlozi – ozbiljne plućne bolesti, trovanja gasovima, epileptični napadi, metabolički poremećaji, predoziranje lekovima ili narkoticima, alergijske reakcije, teške povrede ili strujni udar.
Ono što sve ove situacije povezuje jeste naglost i dramatičnost događaja. Bez trenutne pomoći, posledice su fatalne.
Prva reakcija – sigurnost i procena
U trenutku kada sumnjamo da je neko doživeo srčani zastoj, prvi korak je da proverimo da li je okolina bezbedna. Potrebno je ukloniti rizike poput saobraćaja, požara ili strujnog udara. Tek kada je okruženje sigurno, prilazimo unesrećenom.
Sledi provera svesti – glasno ga dozivamo i lagano protresamo. Ako ne reaguje, položimo ga na leđa i otvorimo disajne puteve blagim zabačivanjem glave i podizanjem brade.
Disanje – ključna procena
Ako osoba normalno diše, prebacujemo je u bočni položaj i pozivamo hitnu pomoć. Ukoliko ne diše ili diše nepravilno, započinjemo reanimaciju bez odlaganja.
Masaža srca i veštačko disanje
Ruke se postavljaju na sredinu grudnog koša, prsti se ukrštaju i izvode se kompresije dubine 5–6 cm. Potrebno je pritiskati brzinom od 100 do 120 puta u minuti, što otprilike odgovara ritmu bržeg otkucaja srca.
Posle 30 kompresija, unesrećenom se daju dva udaha u usta, uz prethodno zatvaranje nosa i otvaranje disajnih puteva. Odnos 30:2 je standard i ponavlja se sve dok ne stigne stručna pomoć.
Ako spasilac ne može da pruži veštačko disanje, može se raditi samo masaža srca. I to je dovoljno da održi cirkulaciju i poveća šanse za preživljavanje.
Automatski defibrilator – saveznik u hitnim situacijama
Na prometnim mestima sve češće se nalaze automatski spoljašnji defibrilatori (AED). Aparat je jednostavan, ima elektrode sa slikovnim uputstvima i glasovno vodi korisnika kroz postupak. On sam procenjuje srčani ritam i daje elektrošok ako je potreban. Zahvaljujući tome, čak i osoba bez medicinskog znanja može da pruži ključnu pomoć.
– AED uređaji spasili su na hiljade života širom sveta, a svaka sekunda je dragocena. Zato je važno da se ljudi ne ustručavaju da ih koriste – kaže dr Radulović.
Kada prekinuti reanimaciju?
Reanimacija se sprovodi sve dok se ne pojave znaci života – spontano disanje, kašalj, pokret – ili dok ne stigne hitna pomoć. Odustajanje pre toga može značiti izgubljenu šansu za preživljavanje.
Zaključak
Srčani zastoj ne bira ni vreme ni mesto. Može se desiti na ulici, u kancelariji, u prevozu ili kod kuće. Najvažnije je da ljudi shvate da njihova brza reakcija može napraviti razliku između života i smrti.
– Nemojte se plašiti da reagujete. Čak i osnovna masaža srca udvostručuje šansu za oporavak. Najgore je ostati skrštenih ruku – poručuje dr Radulović
