Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. avgusta obeležavaju praznik posvećen prepodobnom Zosimu Tumanskom, jednom od devetorice monaha Sinaita koji su u vreme kneza Lazara došli u Srbiju. Saznajte više u nastavku teksta i procitajte sta trebate uraditi…
Ovaj svetitelj, iako istorijski podaci o njegovom životu nisu u potpunosti sačuvani, zauzima posebno mesto u srcima pravoslavnih vernika. Njegova priča povezana je s legendama i narodnim predanjima koja ga čine neizbrisivim delom naše tradicije.
Zosim je bio isihasta, pustinjaku sličan monah, koji je svoj život posvetio tišini, molitvi i podvigu. Iako se ne zna tačna godina njegovog rođenja i smrti, smatra se da je živeo u 14. veku. Njegovo ime je uvršteno među svece tek 1992. godine, kada je Sveti arhijerejski sabor SPC doneo odluku da se devetorica Sinaita, među kojima i Zosim, unesu u crkveni kalendar. Upravo tog dana, 21. avgusta, vernici se svake godine okupljaju u manastiru Tumane da odaju poštovanje ovom svetitelju.
Njegovo stradanje ostalo je vezano za legendu o kosovskom junaku Milošu Obiliću. Predanje kaže da je Miloš, loveći u šumi pored Tumana, slučajno ranio monaha Zosima. Kada je shvatio šta se dogodilo, poneo ga je do mesta gde se danas nalazi manastir. Na tom mestu, ranjeni svetitelj izgovorio je reči: „Tu, mani me“, moleći da ga puste da skonča u miru. Od tih reči, veruje se, nastalo je ime manastira – Tumane. Iako se ne može potvrditi kao istorijska činjenica, legenda je vekovima živela među narodom, jačajući poštovanje prema Zosimu kao mučeniku i čudotvorcu.
Manastir Tumane, koji se nalazi devet kilometara od Golupca, vekovima je bio svetilište kojem narod hodočasti. Iako je kroz istoriju više puta rušen, nikada nije prestao da bude mesto molitve i nade. Posebno se pamti tragedija iz 1910. godine, kada je tadašnji predsednik sreza naredio da se manastir minira. Na praznik Cveti svodovi su se srušili na vernike, ali niko nije stradao, što se i tada smatralo čudom zaštite prepodobnog Zosima.
U istom danu kada se proslavlja Zosim, vernici se sećaju i drugog velikog podvižnika – prepodobnog oca Jakova, koji je sahranjen 1946. godine na manastirskom groblju u Tumanu. Njegove mošti su nedavno proglašene svetim, a narod ga poštuje kao iscelitelja i zaštitnika. Zbog toga je manastir Tumane postao jedno od najvećih pokloničkih mesta u Srbiji, gde se narod okuplja da se moli pred moštima dvojice svetitelja.
Svake godine 21. avgusta redovi vernika iz cele Srbije i regiona nižu se pred manastirom. Dolaze bolesni koji traže isceljenje, porodice koje mole za mir, ali i mladi koji žele da ojačaju svoju veru. Molitva Zosimu Tumanskom posebno je poštovana, jer se veruje da donosi zaštitu od bolesti, nesreće i životnih nevolja. Ljudi svedoče da nakon molitve osećaju mir i snagu, da im se zdravlje poboljšalo ili da su pronašli izlaz iz teških životnih situacija.
Ono što Zosima čini toliko voljenim među vernicima nije samo legenda o njegovom stradanju, već i vera da njegova prisutnost u Tumanu i dalje živi. Manastir je postao simbol nade, mesto gde ljudi pronalaze utehu i duhovni oslonac. U današnjem vremenu, punom iskušenja, ovakvi svetitelji i njihova dela podsećaju narod na vrednost skromnosti, tišine i iskrene molitve.
Za Srbe, prepodobni Zosim Tumanski nije samo istorijska ličnost, već živa svetlost koja greje veru i podstiče duhovnu snagu. Njegov praznik je podsećanje da su svetost i vera neraskidivo povezane, da molitva može da izbavi od nevolja i da svaki čovek u svetitelju može pronaći utehu. Zato se i danas, kada se na njegov dan izgovara molitva, vernici nadaju da će prepodobni Zosim svojim zagovorom učiniti da ih životne teškoće zaobiđu i da njihovi putevi budu osvetljeni Božjom milošću
