Smrt je jedino što je u životima svih nas neizbježno i svako živo biće na planeti će iskusiti smrt.Činjenica je da gubitak neke bliske osobe veoma boli , posebno ako je neko s kim smo bili zaista bliski. Nedavno se u porodici Jokanović desio slučaj koji je potresao cijelu porodicu, ali i prijatelje.
Gubitak se duboko usjekao i njihove crte lica to pokazuju otuda ljubav i prijateljstvo koje su imali sa „izvanrednim“ „onim“. Žarko Jokanović, još uvek u šoku zbog gubitka, imao je ispisane emocije svuda po sebi. U veoma bolnom i tužnom ažuriranju na društvenim mrežama, nastavio je da izrazi šta oseća prema preminuloj duši. Napisao je: „Moj mimiko, moja najdivnija dušo, ne verujem, ne želim da verujem…“ Ove reči ukazuju na duboku tugu, pomešanu sa naklonošću prema njegovom prijatelju.
Iz samih reči je naglasio da ništa ne može zauzeti mesto njegovog prijatelja. Rekao je da sam odsečen od svoje ‘druge polovine’ prijatelja; nazvana sestrom, ne u ljubaznosti, već u pravoj vatrenoj sestri koja je slatka, ljubazna. Žarko je svog prijatelja opisao kao čoveka neospornog karaktera. “Jedan od najdivnijih ljudi koje sam ikada sreo.”
„Niko sa kim se neću smejati kao ti, nikome neće nedostajati koliko ti“, napisao je, veoma zahvalan za trenutke koje deli i uspomene stvorene sa njom. Tako Žarko kroz ovu dirljivu objavu upućuje poslednji pozdrav svom prijatelju kojeg je nazvao „prijateljem prijatelja za sva vremena“ i priznaje da je to nenadoknadiv gubitak. Na kraju je napisao: “Prerano, moj Mimičak… Prerano…”
NJegova poruka se završila onako kako je on emotivno voleo: „Zauvek te vole tvoj prijatelj i brat… samo tvoj Medo.“ Ove reči su ponovo potvrdile koliko je duboka veza bila, iako su ih razdvojile grozne životne okolnosti. Žarko je želeo da u svom srcu sačuva uspomenu na jednog koji je zauvek ostao poseban. U tom istom putovanju (duhom) Milica Milša, supruga Žarka Jokanovića, podelila je svoja emotivna osećanja na društvenim mrežama.
Njen post govori o njenoj dubokoj ljubavi prema mrtvom prijatelju. Milica je napisala: „Danas je najlepša osoba, moja Mima, moja najlepša duša, otišla do svetlucavih zvezda na nebu…“ reči otkrivaju njenu duboku tugu ali i zahvalnost što je mogla da podeli trenutke sa tom osobom koja je bila „Sunce“ u njenom životu.
U emotivnom postu Milica nije mogla da se ne zapita dok se obraćala pokojnoj drugarici kako će se snaći bez nje: „Kako ću živeti na ovoj planeti bez tebe, bez tvoje topline i lepote, bez tvog osmeha… Kako? Takve reči svedoče o tome koliko joj je značila i koliko je snažno bila utkana u tkanje svog svakodnevnog života.
Zauvek ćeš biti moje sunce, moje blago. Nisi otišao kao univerzalni prijatelj, već kao duhovno blago u mom životu.’ Objavljujući slike koje su emotivno izražavale njenu ljubav prema prijatelju, podržala je objavu „ova slika govori sve… Volim je sa ljubavlju prave sestre.” Striktno nije primljeno:
Ove riječi i saopštenja Žarka Jokanovića i Milice Milše svedoče o toj dubokoj emotivnoj vezi sa „pokojnikom“. Kroz njihovu tugu i ljubav prema drugarici, vidljivo je da je njeno prisustvo u njihove živote uneto izvanredno „dobro i blistavo“ svetlo i ljubav i sreću. Uvek je teško izgubiti prijatelja, ali ove reči govore o tome koliko su svi ti trenuci od ljubavi i topline i kako će sećanje na nju zauvek ostati u njihovim srcima.
Čak i ako su je izgubili, ona će ipak biti tu u njihovoj podsvesti, kao iu sećanjima koja su se razvijala tokom godina prijateljstva. NJena dobrota, dobročinstvo i karakter još više nisu samo ostavili trag, već su obeležili život onih koji su je voleli i poznavali.
