Danas je Žarko Laušević ispraćen na vječni počinak u prisustvu porodice i mnogobrojnih prijatelja. Iako je želio intimnu sahranu sa samo porodicom, ispraćaj nije mogao proći neprimjećeno jer su svi koji su ga voljeli željeli posljednji put da se oproste od njega. Izgleda da za Lauševićem nikada nije proliveno toliko suza. Njegova djeca, Asja, Jana i Dušan, su neprestano bili zagrljeni i plakali, dok se Žarkova supruga Anita trudila da ostane pribrana, ali se i ona u jednom trenutku slomila. Na kremaciji Žarka Lauševića prisustvovalo je nekoliko stotina ljudi, među kojima su bili mnogi glumci. Neki od njih su se obratili prisutnima tokom komemoracije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, dok je Žarkov dugogodišnji prijatelj i kolega Nebojša Dugalić iznio svoje riječi u kapeli na Novom groblju.
” Dragi Žare, želimo izraziti nešto duboko i s pažnjom, znajući da će nešto ostati urezano iz ovog govora. Zašto je Njegoš izabrao baš tebe za taj kamen… Primi naš topli zagrljaj, makar i nemoćan. Ti si bio inspiracija mnogima od nas koji smo u mladosti s oduševljenjem posmatrali tvoj izuzetni talenat. Bio si razlog što smo se upustili u svet glume.“
„Tvoje izvođenje bi zauzelo svaki dostupan prostor, kao da si bio predodređen da budeš pozornica na kojoj će se odigravati sve drame. Tvoja krhkost bila je snaga kojom si nosio sve terete. Ona nas je i razoružavala i lečila. Kada bi reditelj izgovorio “Kupljeno”, svi bismo osećali da smo uskraćeni za još jednu tvoju nezaboravnu kreaciju i bravuru. Koliko si samo sudbina posudio svoju kožu i pružio im priliku da ožive.”
“Svestran i renesansni um, kako u glumi tako i u pisanju, ne mogu odrediti u kojem si bio veštiji. Slutim koliko je bilo izazovno nositi toliki obim talenata. Ipak, uvek si se trudio da ne zauzimaš mesto drugima, uvek si bio darežljiv i pažljiv prema drugima. Tvoja otmenost prema drugima bila je neuporediva. Uvek si delovao kao neko ko oseća da nije dovoljno dao i da ima još da pruži. Bez obzira na to kako si tiho izgledao, uvek si se trudio da budeš još nenametljiviji i tiši. Razumeo si da je svetlost koju delimo s drugima jedina neizbrisiva stvar u ljudskom životu. Zbog toga ćemo zadržati trag tvoje sjajne prisutnosti i sećati se svega što si osvetlio u našim životima.”
Opelo nije bilo održano prema želji porodice Žarka Lauševića, a tokom ispraćaja glumca, prijatelji su održali govore, a hor je izveo pesme koje su obuhvatale i numeru “Jeleni umiru sami” grupe “Poslednja igra leptira”.