Nataša Riter je Novosađanka rođena u Novom Sadu, ali već poslednjih deset godina živi u Sremskim Karlovcima. Sa svojih 53 godine, profesionalno je angažovana na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Iako to možda ne deluje izvanredno na prvi pogled, njena životna priča ipak nosi određenu specifičnost. Naime, Nataša Riter je majka jedanaestogodišnje devojčice, koju je rodila u svojoj 42. godini. Ona je podelila svoju neobičnu priču s nadom da će inspirisati druge žene i porodice koje su, možda protiv svoje volje, odustali od ideje da će ikada postati roditelji. “Svog bivšeg supruga sam upoznala kao tinejdžerka. To je bila ljubav na prvi pogled, mladalačka, puna planova o zajedničkom životu. Ta veza je trajala oko dvadeset godina. Kao svaka zaljubljena devojka, maštala sam o tome da postanem majka. Vizualizovala sam kako će naše dete izgledati, čeznula sam za devojčicom i oduvek sam znala da ću je nazvati Dajana. Inspiracija mi je bila princeza Diana, ne toliko zbog titule, već zbog njene dobrote, humanosti i osmeha. Ali godine su prolazile, mesec za mesecom, godina za godinom, i ništa se nije događalo,” započinje Nataša svoju priču za “Blic”.Kako kaže, kako su se četrdesete godine približavale, postajalo joj je sve teže. Njene prijateljice su postajale majke, dok je njen svet bio obavijen tugom.
„Period pre moje 40. godine bio je obdaren prazninom i tišom patnjom. Ne mogu da vam prenesem koliko su duboko osećaji i emocionalni udarci bili dok sam žudela za detetom. Nada, nada, nada i ništa! Moje prijateljice su jedna za drugom postajale majke, radovale su se njihovoj sreći, ali istovremeno sam doživljavala svaku trudnoću kao udarac. Unutrašnja borba je bila teška. Nakon nekoliko godina bezuspešnih pokušaja da zatrudnim, suprug i ja smo se odlučili da potražimo medicinsku pomoć. Međutim, ponovo neuspeh, doktor nam je obznanio da nećemo moći da imamo biološku decu. Morali smo to prihvatiti i suočiti se s tim“ – rekla je Nataša, dodavši da je nakon toga želela da usvoji dete. Međutim, njen tadašnji suprug nije bio spreman za taj korak. Kako su vreme prolazilo, njihova veza je oslabila, a potom su se i razveli. Ali, kako kažu, čudni su putevi Božji, kako bi stariji rekli. U okruženju u kojem sam se kretala, upoznala sam svog sadašnjeg supruga. Zbog njegovih iskazanih simpatija i upornosti, odlučila sam mu pružiti priliku, nadajući se da ću makar u svom životu doživeti ljubav muškarca, iako mi je ljubav prema detetu bila uskraćena. – I tako, u to vreme imam 42 godine, ciklus mi kasni, muči me gorušica. Međutim, zbog problema sa želucem koje sam imala u mladosti, sve sam to pripisivala starim tegobama i početku menopauze. No, odlučim da odem kod doktora na kontrolu, izložim svoje simptome i tada počinje niz analiza i pregleda kod ginekologa… – objašnjava Nataša za “Blic”, sa uzbuđenjem najavljujući trenutak koji će označiti najinteresantniji i najneobičniji preokret u njenom životu.
„Stižem kod ginekologa, koji mi savetuje ultrazvuk, kao preventivnu meru da proveri da li je sve u redu. Gleda ekran, diktira sestri, primećuje miom na materici, cistu na desnom jajniku – meni je već sve jasno, to je razlog mojih tegoba. I doktor nastavlja sa objašnjenjem, u jednom trenutku kaže: “Sve je ovo u redu, ali ovde vidim i jednu prelepu, veliku bebu!” Ne mogu da verujem svojim ušima! “Jeste li sigurni?” pitam, ona uključuje eho, okreće mi monitor, i tamo imam šta da vidim i šta da čujem! Srce moje bebe udara najjače što može, pokazujući svojoj mami da zaista postoji“ – priča Nataša.“ Sećam se da sam tada svom suprugu rekla da ću potpuno razumeti ako ne želi imati dete i da je slobodan da ode, da neću insistirati na tome ni pod kojim uslovima. Međutim, hvala Bogu, sve je proteklo sjajno. On je to sa osmehom prihvatio, baš kao i ja. Isto tako, moja majka, brat i prijatelji su prihvatili ovu novonastalu situaciju na najbolji mogući način, bili su uz mene i delili su sa mnom tu sreću“ – dodaje ona.
