U nastavku današnjeg članka vam donosimo jednu priču koja nam dolazi iz Bosne i Hercegovine tačnije iz Mostara, a koja se odnosi na starješini Saborne crkve Svete Trojce u ovom gradu, Radivoje Krulji, koji je pored toga bio i arhijerejski zamjenik episkopa zahumsko-hercegovačkog, protojerej-stavrofor. Naime, on se prije nekoliko dana oprostio na svetoj arhijerejskoj liturgiji u Staroj crkvi od svojih vjernika i od Mostara, a razlog tome jeste taj što on sa svojom porodicom ide u Njemačku.
On je za tamošnje medije izjavio sljedeće: “Supruga i ja imamo šestoro dece. Nikada nijednom od njih nismo pružali ništa mimo drugih, niti u jednoj prilici, niti u jednom mestu, od škole, sportskog ili nekog drugog kolektiva… učili smo ih i učimo ih da se svojim radom, zalaganjem i znanjem izbore za prilike koje im se nude. Bojim se da je u ovakvom društvu kao što je naše – to vrlo teško. To je jedini razlog naše odluke da dignemo sidro iz ovog prelepog grada. Hvala našim episkopima koji su na našu molbu pozitivno odgovorili. Naš odlazak nikako ne znači da odustajemo od borbe za bolje, pravednije i uređenije društvo i sistem vrednosti u ovoj prelepoj i prebogatoj zemlji. Svakako, to će biti drugi način i borba iz druge perspektive. Mi sada nismo baš dobar primer jer odlazimo, ali šta je – tu je. To je naša odluka”, rekao je on.
Inače, prisjetio se i vremena kada je on tek došao u Mostar, pa je rekao: “Prvo služenje je bilo neposredno posle ovog nesrećnog rata, trajalo je nepune dve godine, od 1999. do 2001. godine, kada sam opsluživao Mostar i celu Dolinu Neretve, i to iz Trebinja i Nevesinja. Bilo je to vreme masovnijeg povratka, kolektivnih centara i nezainteresovanosti zvaničnih vlasti Republike Srpske za povratak srpskog stanovništva na njegova vekovna ognjišta. Doslovno je tada naš narod u Mostaru bio između čekića i nakovnja, nepoželjan i kriv vlastima oba entiteta…” Ostatak teksta pročitajte ovde.
