Danas vam pišemo o temi koja nas sve zanima – koliko će nam godina život doneti nakon što pređemo prag 70. godine. Na temelju brojnih naučnih istraživanja, postoje znakovi koji mogu ukazivati na dužinu našeg života, a mnogi od njih se temelje na faktorima koji se tiču zdravlja, stila života, pa čak i naših socijalnih veza.
Iako nije moguće predvideti tačan broj godina koje ćemo živeti, naučna istraživanja su ukazala na nekoliko faktora koji mogu biti presudni u tome.
Jedan od najvažnijih pokazatelja je naš nivo fizičke aktivnosti. Istraživanja su dokazala da ljudi koji ostanu fizički aktivni tokom života, a naročito nakon 70. godine, imaju veće šanse da dožive duži život. Fizička aktivnost, poput svakodnevnih šetnji, vožnje bicikla ili jednostavnih vežbi istezanja, može smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih bolesti poput srčanih oboljenja, dijabetesa, pa čak i raka. Aktivni ljudi bolje se nose sa stresom, imaju zdraviji kardiovaskularni sistem i manji rizik od prekomernog nakupljanja kilograma, što sve zajedno doprinosi dužem životu.
Takođe, redovno vežbanje poboljšava mentalno zdravlje, smanjujući rizik od depresije i anksioznosti, koji su uobičajeni problemi u starijoj dobi. Aktivni ljudi često imaju i bolje socijalne kontakte, jer se više druže i komuniciraju sa drugima, što je još jedan ključni faktor za očuvanje zdravlja i produženi život.
Drugi važan znak je prehrana. Naučna istraživanja ukazuju na to da zdrav način ishrane može drastično povećati šanse za duži život. Posebno je značajno konzumirati namirnice bogate antioksidansima, vlaknima i zdravim mastima. Dijeta koja uključuje puno povrća, voća, integralnih žitarica, kao i omega-3 masnih kiselina iz ribe, dokazano smanjuje rizik od razvoja mnogih hroničnih bolesti.
S druge strane, ljudi koji se oslanjaju na brzu hranu, visokokalorične grickalice i procesirane proizvode sa visokim sadržajem šećera, soli i nezdravih masti, imaju veći rizik od razvoja bolesti poput srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, što može značajno skratiti život. Zdrav način ishrane, u kombinaciji sa umerenim unosom alkohola i izbegavanjem pušenja, čini osnovu za dug i zdrav život.
- Treći faktor je socijalna povezanost. Studije su pokazale da ljudi koji imaju snažnu mrežu prijatelja i porodice, koji se redovno druže i pružaju emocionalnu podršku, žive duže i zdravije. Ove socijalne veze pružaju psihološku stabilnost i pomažu u suočavanju sa stresom. Samoća, s druge strane, može dovesti do depresije, anksioznosti, pa čak i fizičkih problema, jer negativno utiče na imuni sistem i povećava rizik od bolesti.
Četvrti faktor koji naučnici povezuju sa dužinom života jeste sposobnost da se nose sa stresom. Iako je nemoguće potpuno eliminisati stres iz života, važno je naučiti kako da se opustimo i nosimo sa izazovima. Ljudi koji praktikuju tehnike opuštanja kao što su meditacija, joga, duboko disanje i slične veštine, uspevaju da smanje negativne efekte stresa na svoje zdravlje. Osobe koje su sklone da se previše brinu ili gube živce pod stresom, često imaju veće šanse da razviju hronične bolesti koje mogu skratiti život.
Peti pokazatelj je kvalitet sna. Zdrav san je ključan za fizičko i mentalno zdravlje, posebno kako starimo. Ljudi koji spavaju dovoljno, oko sedam do osam sati noću, imaju veće šanse da ostanu zdravi i da duže žive. Nedostatak sna može izazvati razne probleme, od povišenog krvnog pritiska do smanjenog imuniteta i lošeg mentalnog zdravlja. Zbog toga je važno održavati zdrav san, izbegavati stresne situacije pre spavanja i stvoriti mirnu atmosferu u spavaćoj sobi.
Šesti faktor koji se povezuje sa dužinom života je emocionalna stabilnost i sposobnost da se izbegavaju negativne emocije kao što su bes, mržnja i ljutnja. Osobe koje su sklone gnevu i stresu imaju veći rizik od bolesti srca, hipertenzije i drugih zdravstvenih problema. S druge strane, ljudi koji održavaju pozitivan pogled na život, praktikuju zahvalnost i imaju dobar odnos sa sobom i drugima, manje su skloni ovim problemima i imaju veće šanse za duži život.
Na kraju, sedmi faktor koji predviđa dužinu života nakon 70. godine je genetska predispozicija. Iako smo svi različiti, naučna istraživanja pokazuju da genetski faktori mogu imati značajan uticaj na to koliko ćemo dugo živeti. Ako u porodici postoji istorija dugovekosti, to može biti znak da i vi imate veće šanse da živite duže. Naravno, genetske predispozicije same po sebi nisu dovoljne, već je potrebno da ih podržimo zdravim načinom života.
Zdravlje, fizička aktivnost, prehrana, socijalne veze, sposobnost da se nosimo sa stresom, kvalitet sna i genetska predispozicija – sve su to komponente koje oblikuju dužinu našeg života nakon 70. godine. Iako ne možemo sa sigurnošću predvideti koliko ćemo živeti, ovi faktori daju nam korisne smjernice kako da produžimo svoje godine i učinimo ih zdravima i ispunjenima. Na kraju, najvažniji je naš vlastiti trud da živimo zdrav život, jer to često ima najveći uticaj na to koliko će dugo trajati naš put kroz život.
