U današnje vreme, gotovo da je nezamislivo da neko ne provjerava svoj bankovni račun redovno. Sa mobilnim aplikacijama i internet bankarstvom, većina ljudi prati svaku uplatu i isplatu.
Međutim, priča jedne žene iz Velike Britanije pokazuje da život zna da iznenadi i u najneočekivanijem trenutku. Ona, sada u poznim godinama, nije zavirila u svoj bankovni račun više od šest decenija — a ono što je pronašla kada je to konačno učinila, ostavilo ju je bez daha.
Sve je počelo 1960-ih, kada je tada mlada devojka po imenu Margaret otvorila svoj prvi štedni račun u jednoj lokalnoj banci. U to vreme, to je bio običaj mnogih — štedeti sitno, ali redovno, i verovati da će banka sigurno čuvati njihov novac. Margaret je uplatila nekoliko prvih funti i vremenom potpuno zaboravila na taj račun. Život ju je odveo u drugom pravcu: udala se, preselila u drugi grad, zasnovala porodicu i promenila posao. Banku u kojoj je otvorila račun vremenom su preuzimale druge finansijske institucije, a dokumenti o računu ostali su zaboravljeni u starim fiokama.
Prošle godine, kada je Margaret napunila 82 godine, njena unuka je u jednoj staroj kutiji pronašla malu plavu knjižicu sa logom banke. Iako izbledela i prašnjava, knjižica je jasno pokazivala broj računa i potpis tada mlade vlasnice. Unuka je iz radoznalosti odlučila da kontaktira banku i proveri da li taj račun još uopšte postoji. Ono što je usledilo delovalo je kao scena iz filma.
Nakon nekoliko dana, banka je potvrdila da je račun aktivan — i da se na njemu nalazi iznos koji je daleko premašio sva očekivanja. Prvobitna uplata od nekoliko funti, uz decenijama prikupljane kamate i promene vrednosti novca, narasla je na neverovatnih 35.000 funti. Margaret je bila šokirana. Nije mogla da veruje da je zaboravljeni račun, za koji je mislila da više ne postoji, postao svojevrsna mala životna nagrada.
„Kada su mi rekli koliko novca imam, mislila sam da se šale. Nisam mogla ni da zamislim da će par funti, koje sam davno položila, danas vredeti toliko. Nikada nisam bila bogata, ali ovo mi je došlo kao pravi blagoslov,“ izjavila je kroz smeh.
Ekonomisti objašnjavaju da ovakvi slučajevi nisu česti, ali su mogući. Tokom decenija, banke su spajane i reorganizovane, a starim računima često se dodaju kamate, čak i ako vlasnik ne koristi sredstva. U nekim zemljama postoji i poseban fond u kojem se čuvaju neaktivni računi, sve dok se vlasnik ili naslednici ne pojave i zatraže novac.
Margaret je odlučila da novac ne potroši odmah, već da ga podeli sa svojim unucima. Deo je poklonila lokalnoj humanitarnoj organizaciji koja pomaže starijim osobama, rekavši da se „sve u životu vraća, kad-tad“. Njena priča ubrzo je obišla društvene mreže i medije, a mnogi su priznali da su i sami požurili da provere stare dokumente u svojim kućama.
Ovaj slučaj podseća koliko je vreme nepredvidivo i kako male odluke iz mladosti mogu doneti velike rezultate nakon mnogo godina. U doba kada sve merimo i planiramo do poslednjeg detalja, Margaretin primer vraća veru u to da život ponekad ima svoje načine da nas iznenadi — i nagradi.
Danas, kaže, redovno proverava svoj račun i smeje se sebi iz prošlosti. „Štednja se isplatila, ali možda ne baš na način na koji sam očekivala“, kaže kroz osmeh.
Njena priča ostaje kao neobičan, ali inspirativan podsjetnik: možda u nekoj staroj fioci i vi imate uspomenu koja vrijedi više nego što mislite — ne samo u novcu, već i u sjećanjima koje ona nosi.
